Ovih dana se ponovo priča o Teodoru Davidovu, dečaku bez bekhenda, jer je osvojio svoj prvi ATP poen, čime je postao najmlađi na ATP rang listi. Njegovi video snimci postaju viralni svake nedelje jer igra sa dva forhenda, što pokreće debatu o tome da li bi to moglo biti održivo na profesionalnom nivou.
Teodor je rođen u Bugarskoj, ali se njegova porodica preselila u Sjedinjene Države kada je imao samo godinu i po dana. Sa samo 11 godina i nakon nekoliko godina treninga sa ocem, odveli su ga u Bradenton, mesto poznato po tome što je bilo rodno mesto mnogih teniskih projekata kroz istoriju.
Davidov je već udarao lopticu okačenu o kanap koji je držao njegov otac kada je bio tek mališan, jedva nekoliko ruku visok, sa dve godine.
"Moj tata je primetio da mi je levi forhend bio veoma dobar".
To su reči Davidova, objašnjavajući kako je nastao njegov jedinstveni stil igre. U igri koju je predložio njegov otac, Davidov je morao da vežba koordinaciju na obe strane, i dok je udarao levom rukom, njegov otac je primetio da mu je levi forhend bio prilično dobar.
Ovo podseća na slučaj Rafe Nadala, koji je kao dete, zbog nedostatka snage, udarao sve sa dve ruke, a njegov stric Toni ga je naterao da udara forhend sa obe strane, shvativši da mu je leva strana moćnija. Tako je nastao Rafin levi forhend, iako je zapravo bio dešnjak. Slična situacija se dešava sa Teodorom, iako je njegov otac, u njegovom slučaju, predložio udaranje forhenda sa obe strane i igranje bez bekhenda, za sada.
"Ljudi koji me nisu videli da igram kritikuju moj stil igre".
Davidov tvrdi da privlači mnogo pažnje i interesovanja kada igra, jer je neobično videti dete koje igra sa dva forhenda. Zapravo, među mladim talentima, samo on i Lukas Herera igraju na ovaj način. Međutim, prelazak ovog stila igre na profesionalni nivo postaje prilično izazovan kada je brzina loptice potpuno drugačija od one kod mlađih igrača starosti između 11 i 16 godina.
Kada su mladi, deca imaju vremena da predvide gde će protivnik udariti lopticu, omogućavajući Davidovu da menja ruke i prilagođava hvat. Ekstrapolirajući ovo na profesionalnu scenu, Teodor ne bi imao vremena da menja ruke pokušavajući da vrati servis od 230 km/h ili forhend od 160 km/h sa centra osnovne linije.
Izazov nastaje prilikom promene hvata. Bilo bi izuzetno teško profesionalno se takmičiti prebacivanjem između dva forhenda. Prilikom udaranja bekhenda, postoji minimalna promena u tipu hvata, što obezbeđuje potrebno vreme, za razliku od pokušaja udaranja sa obe ruke na forhend strani.
Iako bi se u početku moglo pomisliti da je ovo takmičarska prednost skrivanjem bekhenda, udarca koji se često smatra najslabijim, tehnički, to bi bio nedostatak.
Nismo sigurni da li bi Davidov više voleo da igra sa desnim ili levim forhendom, ali ako uskoro ne trenira svoj bekhend u pripremi za profesionalni skok, mogao bi izgubiti samopouzdanje kada se suoči sa starijim igračima i bude težio da se popne više, na kraju pribegavajući udaranju bekhenda.
Teo je u potpunosti posvećen ostvarivanju svog sna i postajanju teniskog igrača. Zapravo, u intervjuu za "Babolat", spomenuo je da mu je cilj da postane najveći teniser svih vremena. Prilično ambiciozno, zaista.
Ko je gej – Siner ili Alkaras? | Reketiranje 71
