Nik Kirjos je poslednji teniser koji je uhvaćen da je koristio nedozvoljene supstance, a u njegovom slučaju je koristio kokain. To i ne čudi kada se zna koliko voli da se provodi (prozivao je javno ljude koje je sreo u pabu na konferencijama), ali dolazi od čoveka koji je proveo dve godine kritikujući i ismevajući javno Janika Sinera zbog korišćenja klostebola. Ruku na srce jedna je "droga za uživanje", a druga za "sakrivanje onih koje poboljšavaju sposobnosti".
Ipak, Kirjos je samo najnoviji slučaj i nije čak ni najpoznatiji ikada koji je koristio kokain. Evo nekih istaknutih tenisera i teniserki.
Kroz istoriju modernog tenisa, nekoliko velikih imena suočilo se sa javnim sramom, suspenzijama i dugotrajnim borbama za odbranu svog ugleda.
Martina Hingis: Šokantni kraj jedne ere
Jedan od slučajeva koji je najviše odjeknuo u istoriji ženskog tenisa dogodio se 2007. godine, kada je bivša prva teniserka sveta, Martina Hingis, bila pozitivna na metabolit kokaina tokom Vimbldona. Hingis, poznata po svojoj vrhunskoj teniskoj inteligenciji i ranoj dominaciji na WTA turu, kategorički je odbacila optužbe. Izjavila je da nikada u životu nije uzimala drogu, ali je istovremeno odlučila da se povuče iz profesionalnog tenisa kako bi izbegla dugotrajne i iscrpljujuće sudske procese. Međunarodna teniska federacija (ITF) joj je izrekla dvogodišnju suspenziju. Iako je ova kazna bacila senku na njenu pojedinačnu karijeru, Hingis se godinama kasnije uspešno vratila na teren, fokusirajući se isključivo na dubl konkurenciju gde je osvojila brojne grend slem titule i delimično rehabilitovala svoj status legende.
Ričard Gaske: Kokainski poljubac
Slučaj francuskog tenisera Ričarda Gaskea iz 2009. godine ostao je upamćen kao jedan od najbizarnijih u istoriji antidoping kontrole. Gaske je bio pozitivan na kokain tokom Masters turnira u Majamiju, zbog čega mu je pretila višegodišnja suspenzija koja bi verovatno uništila njegovu karijeru u usponu. Međutim, Gaske i njegov pravni tim izneli su nesvakidašnju odbranu. Tvrdili su da je teniser bio u noćnom klubu gde je poljubio devojku koja je konzumirala kokain, te da je supstanca u njegov organizam dospela potpuno nesvesno i pasivno. Nezavisni tribunal i Arbitražni sud za sport (CAS) prihvatili su ovo objašnjenje nakon detaljnih analiza koje su potvrdile da je količina pronađenog metabolita u njegovom telu bila izuzetno mala (veličine zrna soli). Gaskeu je suspenzija ukinuta, što mu je omogućilo da nastavi karijeru i ostane stabilan član svetskog teniskog vrha.
Andre Agasi: Priznao, ali nikad nije bio suspendovan
Iako nikada nije zvanično suspendovan, legendarni Andre Agasi je podigao ogromnu prašinu kada je u svojoj autobiografiji "Otvoreno" (Open) iz 2009. godine priznao da je koristio kristal met i kokain tokom teške profesionalne i privatne krize 1997. godine. Agasi je otkrio da je bio pozitivan na doping testu, ali je tada napisao pismo Asocijaciji teniskih profesionalaca (ATP) u kojem je slagao da je slučajno popio piće svog asistenta koje je bilo kontaminirano. ATP je prihvatio njegovo objašnjenje i zataškao slučaj, što je izazvalo oštre kritike javnosti godinama kasnije, kada su pravila postala znatno stroža i transparentnija.
Mats Vilander: Kokain ga "spustio" u penziju
Mats Vilander, legendarni švedski teniser i osvajač sedam grend slem titula, našao se u centru velikog sportskog skandala 1995. godine. Tokom Rolan Garosa, on i njegov dubl partner Karel Novaček bili su pozitivni na kokain. Vesti o pozitivnom testu dospele su u javnost početkom 1996. godine, što je šokiralo teniski svet. Vilander je u početku oštro negirao optužbe. Tvrdio je da je supstancu uzeo nesvesno na jednoj zabavi. Igrači su čak pokrenuli tužbu protiv Međunarodne teniske federacije (ITF).Ipak, u maju 1997. godine povukli su žalbe ITF ih je kaznio tromesečnom suspenzijom. Vilanderu je oduzet sav novac od nagrada zarađen od momenta testiranja, što je iznosilo oko 289.000 dolara. Ova afera ubrzala je kraj njegove velike karijere, nakon čega se ubrzo penzionisao
Slučajevi konzumiranja kokaina među teniserima pokazuju da vrhunski sportisti nisu imuni na ljudske slabosti i poroke. Razlika između uništene karijere i uspešne odbrane često leži u količini supstance, transparentnosti pravila i spremnosti igrača da se suoče sa posledicama svojih izbora pod okriljem modernih tela poput ITIA.
