Nije bilo nimalo lako, ali je to odluka koju je morao da donese. Evo i zbog čega je Srbin odlučio da napusti Udruženje profesionalnih tenisera.
„Pa, bilo je teško, iskreno, jer sam ja jedan od dvojice suosnivača, suosnivača kanadskog PTPA entiteta, koji je bio neprofitan, zajedno sa Vasekom, znaš.
I Vasek i ja smo uložili mnogo srca, duše i energije u osnivanje PTPA još 2020. godine, kada je zvanično osnovan, ali meni su bile potrebne godine, čak i više godina pre toga, jer sam nekoliko puta pokušavao da to uradim, ali nisam uspeo. Onda smo, naravno, uz Vašekovu posvećenost i neverovatnu energiju, uspeli da to ostvarimo.
Od prvog dana misija je bila jasna. Želeli smo da imamo udruženje koje će igračima dati snažniji glas i koje će, nadamo se, moći da doprinese povećanju broja igrača koji mogu da žive od ovog sporta, na svim nivoima.
Posebno na prvom i drugom nivou profesionalnog tenisa, jer širom sveta postoje hiljade igrača. Mi ovde sedimo i pričamo o čekovima sa višemilionskim nagradama, ali ne pričamo o osnovnom nivou. A upravo tu je, znaš, prava borba“, rekao je srpski as.
Tokom godina je bio učesnik u različitim strukturama, ali se nikada nije povlačio.
„To je bila moja lična namera još 2020. godine, kada smo ga osnovali. Tada sam bio broj 1 na svetu. Uvek sam pokušavao da koristim svoj glas, svoju platformu i svoj uticaj za nešto dobro, kad god sam mogao, i da u suštini koristim svoju platformu za slabije rangirane igrače, kako bi se čuli njihovi glasovi, njihove borbe i izazovi.
Bio sam, naravno, u savetu igrača unutar ATP strukture. Bio sam predsednik tog saveta, mislim, četiri ili pet godina. Znam kako sistem funkcioniše i i dalje smatram da nas taj sistem izneverava i da mora da se promeni – u smislu strukture, načina na koji je postavljen i načina na koji se vodi.
Bila je to teška odluka za mene da napustim PTPA, ali sam morao to da uradim jer sam imao osećaj da se moje ime koristi, pa čak i preterano koristi, u gotovo svakom članku ili komunikacionom kanalu. Imao sam utisak da ljudi, kada god pomisle na PTPA, misle da je to moja organizacija, što je od samog početka bila pogrešna ideja. Ovo je trebalo da bude organizacija svih igrača, svih igrača bez izuzetka, muškaraca i žena.
Takođe mi se nije dopadao pravac u kojem je rukovodstvo vodilo PTPA, i zbog toga sam odlučio da se povučem. Da li to znači da ne podržavam PTPA? Ne. I dalje im želim sve najbolje, jer mislim da ima prostora i da postoji potreba za stoprocentnom organizacijom koja predstavlja isključivo igrače u našem ekosistemu.
To je to. A što se tiče tužbe, koja je pokrenuta u Majamiju u martu prošle godine, i to je delimično bio razlog mog izlaska, jer se nisam slagao sa svim što je u njoj bilo i odlučio sam da ne budem jedan od igrača–tužilaca. To je bio još jedan od glavnih razloga. Šta je, tu je. Kao što sam rekao, nadam se da će nastaviti da opstaju, da rastu i da se razvijaju. Nadam se da će igrači moći da prepoznaju viziju koju PTPA ima. Nadam se i da će ta vizija biti jasna ljudima koji su i dalje na čelu PTPA.
Meni ona više nije tako jasna kao što je bila 2020. godine, ali, videćemo šta će se desiti“, istakao je osvajač 24 grend slem titule.
