Jeste se videlo odmah kakav je talenta Žoao Fonseka, ali nešto mu je nedostajalo. Nije brzo iskočio u prvi plan kao što je to na primer Karlos Alkaras u njegovim godinama uradio - ne tako davno. Videlo se da ima tu svega što je potrebno da se postane vrhunski igrač, to nije sporno. Samo je nešto nedostajalo. Neka varnica, nešto da pređe tu granicu za koju nije imao spreman i važeći pasoš. Izgleda da je sada konačno dobio pečat koji je tražio.
Možda i prekretnica u karijeri ovog 19-godišnjeg Brazilca bude upravo pobeda protiv Novaka Đokovića. Kada savladate najboljeg tenisera u istoriji belog sporta u trećem kolu Rolan Garosa, okrenete zaostatak od 0:2 u setovima protiv najboljeg koji je ikada uzeo reket u ruke, onda to pamtite ceo život. To se samo jednom desilo srpskom teniseru i to pre 16 godina kada je izgubio od Jirgena Melcera. Eto, nešto manje godina od toga koliko leta ima Žoao Fonseka.
Izgleda da mu je to bila ta iskra koja je zapalila brazilsku vatru u nasledniku Guge Kuertena. Sada je pun samopouzdanja, za razliku od nekih prethodnih izdanja, kada je brzo padao i gubio mečeve koje je neko drugi na papiru unapred pobeđivao za njega.
To je pokazao protiv Kaspera Ruda u noćnoj sesiji u nedelju uveče na Filip Šatrijeu. Počistio je drugog favorita za osvajanje turnira, čoveka koji je doživotni šljakaš i koji je ovde igrao finala. Razbio ga je na pravdi Boga protekle večeri u Parizu.
Viče posle svakog poena, stiska pesnicu, gleda u Kuertena. Puca. Puca od samopouzdanja, pucaju forhendi, pucaju servisi. Sve puca.
Žoao Fonseka je stigao – i biće ozbiljan problem!
